Izreke

VINO I MISLI POZNATIH LIČNOSTI

Poštovani čitaoci, prije nego što počnete dublje razmišljati o vinu, sigurno vam je poznato da vino koje gledate pred sobom, govori o ljudima, ljudi su ga proizveli, proizvedeno je za čoveka i više nego koji drugi poljoprivredni proizvod ono odražava karakter i ukus stvaraoca. U čaši vina sadržana je sva kultura civilizovanog čovjeka.

Pogledajte samo u prošlost ljudske civilzacije – bilo ko, bilo gdje, pio je vino. Pilo se prilikom filozofiranja, pisanja ili slikanja, slavlja bilo koje vrste. Vino je uvijek bilo tu. Kompletna slika je nezamisliva bez vina. Vino je uvijek bilo integralni dio u najvažnijim aspektima ljudskog života. Vino je bilo i ostalo sastavni dio religioznih ceremonija. Ono što je vrlo interesantno i pored postojanja bezbroj alkoholnih pića, vino zauzima posebno mjesto u toj raznolikosti. Vino se mijenja iz godine u godinu, od vinograda do vinograda, od brežuljka do ravnice, od proizvođača do proizvođača, od prošlosti do sada, od sada do vječnosti.

Na kraju vino može da bude proizvedeno i od plodova gajenih voćnih vrsta kao i od nekih ratarskih kultura, ali kada se govori o vinu misli se isključivo na vino proizvedeno od grožđa plemenite vinove loze (Vitis vinifera).

Nadam se da će te u ovom mnoštvu izraza i misli, koje su ovdje  date pronaći nešto i za sebe.

A

  • A ja pijem, pevam, plačem od žalosti, od milina, pa kad pođem , ja posrnem od ljubavi i – od vina. /J.J. Zmaj/
  • A što smatraš da daje više poleta djelu nego vino? /Aristofan/
  • Ako bog zabaranjuje da pijemo, zašto je vino učinio tako dobrim pićem? /Kardinal Rišelje/
  • Ako čovek popije malo, dobar je kao ovca; ako popije malo više, postaje hrabar kao lav; ako prevrši meru, okrutan je kao tigar; a ako mu piće postane strast, nalik je na svinju koja se valja po blatu, pa tako na kraju načini od sebe i majmuna. /Židovska narodna/
  • Ako hleb simbolizuje rad, onda vino treba da simbolizuje radost. /Biblija/
  • Ako imaš prijatelja na ručku, posluži ga najboljim vinom! Ako imaš dva, tada ih posluži sa vinom koje je do najboljeg! /H.W. Longfellow/
  • Ako na dan sv Vinka sunce peče, u sudu obilno vino teče. /Narodna/
  • Ako pencilin može leciti bolesne, španski sherry povratiće mrtve u život. /Alexander Fleming/
  • Ako pijete da zaboravite, platite odmah. /Narodna/
  • Ako pijemo kao stoka – biće dosta, ako pijemo kao ljudi – biće malo. /Srpska narodna/
  • Ako piješ vodu i pišeš stihove, takvi stihovi nisu ni privlacni niti žive dugo. /Horatius/
  • Ako se uzima umereno, voda nikome ne može da naškodi. /Mark Tven/
  • Ako se desi nešto loše, piješ da zaboraviš;ako se desi nešto lijepo, piješ da proslaviš;a ako se ništa ne dešava, piješ da bi se nešto dešavalo. /Carls Bukovski/
  • Ako se želiš prestati opijati, pogledaj pijanca dok si još trezan. /Kineska narodna/
  • Ako vino nije ono koje služi za pričešće, ne znači da ga ne treba piti pobožno. /Filip Buver/
  • Ako želite izvući istinu, šampanjac je mnogo bolji nego detektor laži. /Graham Greene/
  • Ako želiš prestati piti, posmatraj pijanca dok si trijezan. /Kineska poslovica/
  • Ak’te žiga popij pehar vina, kaj vino je još navek najboljša medecina. /M. Krleža/
  • Al kada mi na um dodu, dodu tvoje crne oči, onda krčmar ništ ne radi, samo crno vino toči. /J.J. Zmaj/
  • Alkohol je anestezija koja nam pomaže da izdržimo operaciju zvana ‘život’. /Džordž Bernard Šo/
  • Alkohol je neprijatelj. Onaj koji bježi od neprijatelja je kukavica. /Francuska vojna/
  • Alkohol nije odgovor, ali kad piješ zaboravljaš šta je bilo pitanje. /Henri Man/
  • Alkohol ubija polagano. O tome ne treba da brinemo. Mi se ne žurimo. /Francuska narodna/
  • Alkoholisti i trezvenjaci čini istu grešku. Oni vino smatraju kao drogu ne kao piće. /G.K.Chesterton/
  • Alkoholizam je dobra bolest na jedan nacin – čovek joj se može zahvaliti i reći ne. /G. Beverloo/
  • Alkoholizam remeti normalan život, uništava samopoštovanje i poštovanje drugih, napada zdravlje, skraćuje život. /B.Franklin/

B

  • Baba deda u proljece zvala: de si diko prispjela je trava? A on joj se u jesen odazivlje: đe si, vilo, prispjelo je vino. /Narodna/
  • Bacchus je utopio više ljudi nego Neptun. /Latinska setenca/
  • Bah otvara kapije srca. /Horacije/
  • Bez vina i hljeba nisu lake ni ljubavne muke. /Grcka narodna/
  • Bez vina i kruha ljubav je smrznuta. /I. Gundulic/
  • Bez vina možda ni pesnika ne bi bilo. /Anonim/
  • Biljka je najčudnije stvorenje sveta. Vinova loza je biljka. Loza daje grožde. Vino se pravi od grožda. /B. Hamvaš/
  • Blagoslovljen bio Ti, Vječiti, naš Bože, kralju Sveta, što stvori grožde na vinovoj lozi. /Molitva/
  • Blud, mošt i vino zarobiše im srce. /Hošea 4,11/
  • Bog je stvorio samo vodu, ali je čovek stvorio vino. /Victor Hugo/
  • Bog nam je darovao vino da razveselimo srce. /Sveti Avgustin/
  • Bog voli fermentaciju jednako snažno kao i vegetaciju. /R.W.Emerson/
  • Boj se onih koji piju vodu i onih koji se sećaju o čemu smo sinoć pričali. /Grcka mudrost/
  • Bolja je jedna boca vina u životu, nego tri boce vina posle smrti. /Korejska narodna/
  • Bolje je popiti malo vina zbog potrebe nego mnogo vode iz pohlepe. /Sveti Benoa/
  • Bože ja pijem zvezde. Tvrdio je kaluđer Dom Perignon kada je prvi put probao šampanjac. /Francuska narodna/
  • Buduci da je razuman, čovek se mora opijati. Najbolja u životu je opojnost. /Bajron/
  • Bure vina može uciniti više čuda nego crkva puna svetaca. /Italijanska narodna/

C

  • Crne oči i crno vino, nije čudo ako sam posrnuo. /J.J.Zmaj/
  • Crno vino je vino, bijelo njegova imitacija. /Dalmatinska izreka/

Č

  • Čaša koju mi dade otac zar da je ne pijem? /N/
  • Čaša vodke daje grlu i obrazu boju, srce čini mekše i djevojke lakše. /Ruska narodna/
  • Činjenica je da treba samo jedna čaša i da budem pijan. Problem je da se ne sećam da li je to trinaesta ili četrnaesta. /G. Burns/
  • Čisto sunce, tvrda zemlja kojoj smo dužni sve, a između toga po koja kap vina da zacijeli rane i tugu. /Ratko Deletic/
  • Čovek degustira, životinja pije. /Francuska narodna/
  • Čovek koji jedino pije vodu mora da ima tajnu koju krije od svojih sagovornika. /Ch. Baudelaire/
  • Čovek koji može u hladu vinove loze sedeti sa ženom i decom oko sebe i zrelim grozdovima na domaku i ne uživati u tome nezna šta je sreća. /James Busby/
  • Čovek nije pijan ako može ležati na podu da se ne drži. /J. E. Lewis/
  • Čovek se održava zdravim: kupanjem, uz vino i ljubav. /Stoji zapisano na ulazu u rimsko kupatilo/
  • Čovek vino ne pije, on ga miriše, posmatra, proba, promeša u ustima i priča o njemu. /Edward VII/

D

  • Da bi istinski uživali u čaši vina, ljudi bi trebali imati vrat kao u žirafe. /Nepoznati mislilac/
  • Da bi ocenio vino… potrebno je čulo mirisa, čulo ukusa i osećaj za boje. Ostatak zavisi od iskustva i karaktera ličnosti. /Cyril Ray/
  • Dajte nam vina i žene, sreću i smeh. Priču i sodavodu ostavite za sutra. /Nepoznati ljubitelj zabava/
  • Dan bez vina je kao dan bez sunca. /A. Puškin/
  • Danas crveni – sutra beli burgundac. /T. Eriksson/
  • Danas se pouzdano zna da, narocito crno, vino igra važnu ulogu u sprečavanju pojave arterioskleroze, infarkta miokarda, da deluje antiinflamatorno i antivirusno, pri čemu njegovi fiziološki aktivni sastojci predstavljaju takođe značajne hvatače slobodnih radikala u organizmu koji su odgovorni za štetne procese starenja. /S. Jovic/
  • Današnje meso, jučerašnji hleb i prošlogodišnje vino daje čoveku zdravlje. /Španska narodna/
  • Desert bez sira i vina je isto što i žena bez oka. /A. Brillat-Savarin/
  • Deva je jedina životinja koja može živeti sedam dana a da ne pije. Mi nismo deve. /Španska narodna/
  • Divi se vinu. Ti si srećan čovek ako svoj strah možeš utopiti u vinu. /Mika Waltari/
  • Djevojka i čaša vina drže sve nevolje. Onaj koji ne ljubi i koji ne pije, blizu je smrti. /Njemacka narodna/
  • Do tridesete godine greje žena, posle tridesete greje čaša vina, a kasnije ni peć ne pomaže. /Ruska narodna/
  • Dobra hrana i dobro vino – to je raj na zemlji. /Henrik IV/
  • Dobre pijanice veliki bludnici. /N/
  • Dobrih ljudi i dobra vina – ne pita se domovina. /Narodna/
  • Dobro vino čini dobro ženama, kad ga muževi piju. /Narodna/
  • Dobro vino i lepa žena – to su dva najlepša otrova. /Turska narodna/
  • Dobro vino i supa od mesa produžavaju život. /Španska narodna/
  • Dobro vino ne treba nikoga ko će govoriti o njemu. /Cileanska izreka/
  • Dobro vino oblikuje dugu ljepotom i ispunjava obećanje našim mislima. /Grofica od Argyle/
  • Dobro vino se pravi od grožda koje je beznačajno za jelo. /B. Hamvaš/
  • Dobro vino šteti kesi, a loše želucu. /Portugalska narodna/
  • Dobro vino treba da bude kao katolička vera (jako), kao reformator (cisto), kao židov (nekršteno) i kao luteranac (ni toplo ni hladno). /Madarska narodna/
  • Dokle maci, dokle caše zveče, dokle sunca, dokle vinca teče. /B. Radicevic/
  • Dovidenja razume, tko zna kad ćemo se opet sastati – rekao je pijanac i ušao u krčmu. /Talijanska narodna/
  • Draga gospodo, tokom ovog kratkog trenutka koji nam je ostao između krize i katastrofe, mogli bi rado da popijemo jednu čašu šampanjca. /P. Claudel/
  • Dragoceno vino tvrdog, suvog, a blagoslovljenog kraja kao da čovek pije smeh i pesmu i posle treće caše samo smehom i pesmom pozdravlja svet oko sebe. /I. Andric/
  • Droga izoluje, a vino je simbol spajanja. /Dr Kastenbaum/
  • Drugarice, pretvorite kucu u kafanu pa ce te se iznenaditi kako vam je muž veseo i zabavan čovek. /Duško Radovic/
  • Drži se stara vina i stara prijatelja. /Narodna/
  • Duša bez vina kratkog je daha. /Heraklit/

Đ

  • Ðavo je izmislio skoč-viski, da bi Irci bili siromašni. /Irska izreka /
  • Ðe se ne jede i ne pije, tu ljubavi nema. /V. Karadžic//

E

  • E da li se bere s trnja grožde ili s čička smokve? /N/

F

  • Flaša dobrog vina trebala bih biti zadovoljstvo, a ne ekonomska propast. /J. Hugel/
  • Flaša šampanjaca je vrednija nego loš ljekar. Dve flaše šampanjca mogu se uporediti sa dobrim ljekarom. Posle treće flaše čovek ne treba uopšte ljekara. /Životno pravilo/
  • Flašo prijatelju, zašto se prazniš sama? /Moliere/
  • Francuska vina su toliko raznovrsna i tako sjajna da uživati u njima predstavlja skoro duhovnu aktivnost. /F. Sibur/

G

  • Gde ga nema, tamo umire draž Venere, tamo je život pust i neveseo! /Latinska poslovica/
  • Gde je Bah, bog vina, tamo je i Venera boginja ljubavi. /N/
  • Gde je lepo, tu je i vino. /Narodna/
  • Gde se sanja, vino toči, duh odzvanja snatre oči. /Vuk Milatovic/
  • Gdje nema vina, nema ni ljubavi. /Euripides/
  • Gdje se najskuplje plaća? U krčmi. /Narodna/
  • Gle toplinu sunca što postaje vino sjedinjenu s vlagom što mili iz loze. /Dante/
  • Gospodin Bog je izmislio alkohol kako bi i manje fine djevojke pronašle momka. /N/
  • Gospodin Bog nije želio da se plemenito vino uništi. Zato nam je pored grožda podario i žed. /Nemacki uzgajivač grožda/
  • Grci su ne vodu u vino, no vino u vodu sipali. /Teofrast/
  • Grešiti je ljudski ali je osećaj božanski. /Me Vest/
  • Grožde je činjenica svih vina u kojima se nalazi istina. /N/

H

  • Hladno je, al voda nije, oganj nije – ipak grije – Vino. /Narodna/
  • Hljebom i vinom posluži najboljeg prijatelja. /N/
  • Hristos nije pretvorio vino u vodu, već vodu u vino. /Francuska narodna/

I

  • I na koncu ostadoše njih dvojica Bog i Vino. /B.Hamvaš/
  • I ne opijajte se vinom, jer u tome leži propast, vec se napunite Duhom. /Efežanima 5,18/
  • I vino i žena postaju kiseli kad se na njih zaboravi. /Ž. S. Filipovic/
  • Ima li više slobode igde nego pred vinom? /Ratko Jovanic/
  • Ima mnogo više starih pijanaca nego starih lekara. /Rable/
  • Ima te li vino koje košta 450 Eura? Da gospodine. Zašto je vino tako skupo? Zato što je Sophia Loren bosa gnjecila grožde. /M. Walker/
  • Imam nameru da umrem u krcmi; postavite vino blizu moje umiruce njuške, tako da, kad andeli dodu, mogu reci: hvala ti dobri bože sad je naš. /Walter Napes/
  • Imam tako jednostavan ukus. Želim samo najbolje od svega. /O. Wilde/
  • Imanje i zlato, znanje i cast nemogu nam oterati naše tegobe. To je samo dobro vino koje nas daruje takvom srecom. /Jean Baptiste Molire/
  • In vino veritas. U vinu je istina, to jest vino daje coveku snagu da istinu kaže, ali i pijan covek ne cuva tajnu. /Tacit, Plinije/
  • Ispraznite caše itd. /F.M. Franzen/
  • Istorija sveta ce doci do svoga kraja onda kada iz izvora i bunara bude oticalo vino, kada iz oblaka bude padalo vino, kada se jezera i mora pretvore u vino. /B. Hamvaš/
  • Iz glave u koju ide vino, ode razum. /Talmund/

J

  • Jadan ti je onaj ko nema u proljece koze, a u jesen loze. /Narodna/
  • Ja neznam ništa što je tako važno ovdje na zemlji kao što je to “kultura vina”. /Francois Marie Arouet Voltaire/
  • Ja sam bezbožnik, ali srce, usta i snaga klanjaju se bogu vina. /C.M.Bellman/
  • Ja sam prilicno oduševljen lošim vinom; coveku postaje dosadno od dobrog vina. /Benjamin Disraeli/
  • Ja sam više izvukao iz alkohola nego alkohol iz mene. /Vinston Cercil /
  • Jao onima što vec jutrom na uranku žestokim se picem zalijevaju i kasno nocu sjede vinom raspaljeni. Jao onima koji su jaki u vinu i junaci u miješanju jakih pica, onima koji za mito brane krivca, a pravedniku uskracuju pravdu! Zato, kao što plameni jezici proždiru slamu i kao što nestaje suha trava u plamenu, tako ce korijen njihov istrunuti, poput praha razletjet se pupoljak njihov, jer odbaciše Zakon Jahve nad Vojskama i prezreše Sveca Izraelova. /Izaija 5,11.22-24/
  • Ja volim alkohol, njegov ukus i njegove efekte. To i jeste razlog zašto nikada ne pijem. /Tomas Džekson/
  • Jedan martini je u redu. Dva su vec previše. Tri nisu dovoljna. /Džejms Turber/
  • Jedeš li, apetit dode sa jelom, ali žed prode sa vinom. /Rable/
  • Jedi i pi. Budi sretan. Nevjeruj da ce biti bolje. /M. Luther/
  • Jedino šampanjac sacuva vašu ljepotu ako ste ga probali. /Madame de Pompadour/
  • Jedna caša ublažava strah i hrabri srce. /C. von Linee/
  • Jedna gnjila loza pokvari celi vinograd. /Asirska poslovica/
  • Jedna jetra i dva bubrega, tri su razloga da se bude umeren /Francuska narodna/
  • Jela bljutava bez soli, razgovori bez vina. /Abonim/
  • Jelo je potrebno želucu, a pice duši. /Tillier/
  • Jeste da pencilin leci ljude, ali vino ih cini srecnijim. /A. Fleming/
  • Jesti bez vina je ili siromaštvo ili glupost. /Španska narodna/
  • Jesti je potreba za stomak. Piti je potreba za dušu. /Claude Tillier/
  • Još me zanose bijela vina i plave žene kao duboke vode. /Gustav Krklec/

K

  • Kad bi more bilo vino, celi svet bi živeo na moru. /Španska narodna/
  • Ka bi jednog dana Japanci proizvodili kamamber i crno vino, trebalo bi zatvoriti Francusku. /Koliš/
  • Kad je vino unutra, razum je vani. /Bejkn)
  • Kad je vino u pitanju, mene nije teško zadovoljiti, zadovoljavam se samo najboljim. /V.Cercil/
  • Kad ispraznim cašu, osecam se drugi covek. A i taj covek ima isto pravo da pije. /Reci jednog cuvenog pijanca/
  • Kad obereš svoj vinograd, ne paletkuj iza sebe, neka to bude za došljaka, sirotu i udovicu. /Mojsijev zakon/
  • Kad pijemo, mi se i napijemo. Kad se napijemo, mi i zaspemo. Kad spavamo, mi ne cinimo grijehe. Ako ne cinimo grijehe, onda idemo u raj. Zato i pijemo, da bi išli u raj./Irska izreka/
  • Kad se coveku zacrne i srce i um, po našem narodnom obicaju odlazi u birtiju. /M. Peic/
  • Kad vino u nas uđe, čudne stvari iz nas izađu. /Šiler
  • Kad vino rodi i žene radaju. /Narodna/
  • Kada vam vino ode u glavu i žena kod ljubavnika kasno je za kontrolu. /Ž. S. Filipovic/
  • Kada vino dolazi na stol, odlaze tajne. /Armenska narodna/
  • Kako definisati dobro vino? Najbolje je poceti i završiti sa osmehom. /William Sokolin/
  • Kako je velika glupost piti u zdravlje carevo. /Ambrozije/
  • Kakav cokot, takav vinokot. /Narodna/
  • Kakav je život bez vina, kad je stvoreno za veselje ljudima! /N/
  • Kao dobar Francuz, kad vidim moju cašu punu vina boje vatre, pomislim, zahvaljujuci bogu, da slicnog nemaju u Engleskoj. /P. Pupon/
  • Kao i sve, nekom vino prija, drugom šteti. Bilo kako bilo, u vinorodnim krajevima obiluje talenat, umetnost, životno veselje, zdravlje i muzika. /Matoš/
  • Kiša koristi travi, a pice razgovoru. /Švedska narodna/
  • Ko dobro pije dobro spava, ko dobro spava ne greši, ko ne greši ide u raj. Dakle: Ko dobro pije – ide u raj. /Rimska logika/
  • Ko hoce da radi, vinograd nek sadi. /N/
  • Ko ne zna šta je vino taj ne zna ni šta je žensko srce. /Ratko Deletic/
  • Ko pije na dug, dvaput se opije. /Albanska narodna/
  • Ko pije pa ponovo ne pije, ne zna šta znaci piti. /Ticijan/
  • Ko pije vino ne poznaje njegovu štetnost, ko ga ne pije ne poznaje njegove koristi. /Japanska narodna/
  • Ko pije vino taj se moli, a ko ga loce cini greh. /Heuss/
  • Ko pije vino za slave Božje, pomoz mu Bože i slavo Božija. /Srpska zdravica/
  • Ko sa vinom vodu pije, bice mokar i u duši, tog ce jadnog, samo vatra, pakla moci da osuši. /Ðaci Grabancijaši/
  • Ko ume da pije ume i da voli, ko ume da voli ume i da pije u ljubavnoj strategiji, vino nikad ne treba da je zamka vec šarmantan i dragocen saveznik. /Beržaneta/
  • Koje se vino najradije pije? Tude ili poklonjeno. /Narodna/
  • Koje su to stvari koje skaracuju ljudski život? Rasipništvo, pijanstvo, brak i tome slicno. /A. Forsberg/
  • Koliki su napori bili potrebni da se izmisli da se od zemlje, sunca, ljudske mašte i junaštva stvori jedna nježna božanska stabljika vinova. /Ratko Jovovic/
  • Koliko god vino koštalo, ono je ipak vrednije nego novac kojim je kupljeno, ako ono daje srecu u kuci. /A. Simon/
  • Krcmar voli pijanca, ali ne za zeta. /Židovska poslovica/
  • Kruha današnjega, vina godišnjega. /Narodna/

L

  • Laž uz vino ne pribiva, jer istinu vek otkriva. Zato stara rec valjade, u vinu se zna celjade. /M. Bogovic/
  • Lepa etiketa na vinu i odelo na ženi, lepo je samo da se gleda. /Ž. S. Filipovic/
  • Loza je biljka sunca, ali voli senku svoga gospodara.. /Njemacka narodna/
  • Lozine kretnje su cvoraste, kljaste, polagano loza spram sunca raste. Iz blata i kiše, iz blata i pijeska proziran grozd se na suncu bljeska. Korjenje cokota, krastavo, tvrdo, penje se žilavo na jesenje brdo. Loza se tiho i nijemo penje, o, divno je njeno lijepo htijenje! Htjeti iz blata postati cista, ko vino kada u caši blista. /M. Krleža/
  • Ludi boj biju, a mudri vino piju. /Vuk S. Karadžic/

Lj

  • Ljubav se može roditi uz vino, ali se može u njemu i udaviti. /N/
  • Ljudi vele da je istina u vinu; i ja cu potpisat tu izreku njinu. Al i laž je blizu – ubila je tama! Ona se cesto nalazi u nazdravicama. /J.J. Zmaj/

M

  • Mada ga je malo u caši, veliko je carstvo koje se nalazi u vinu. /Arapska narodna/
  • Mesecina kamen cepti, sve od vina da poleti. /Vuk Milatovic/
  • Metal se upozna u vatri, covek uz vino. /Japanska narodna/
  • Mladost nam daje ljubav i ruže, a starost, prijatelje i vino. /N/
  • Mogu se odupreti svacemu izuzev želji. /O. Wilde/
  • Moja caša je puna vina, sija kao plamen. /G. Apollinaire/
  • Moram da sam u prijašnjem životu bio vinska uš, inace ne bih vino volio tako mnogo. /Hans Moser/
  • Moram prvo vidjeti flašu, prije nego što saznam da li je vino dobro. /E. Sandström/
  • Moraš li svaki dan biti u krcmi do ponoci? Ne to je dobrovoljna stvar: /Hilding Nyman/
  • Motori nisu kao i vina iz Bordeaux-a. Nisu bolji sa godinama. /Annagreta Uddenberg/
  • Mozak i živci primaju vino najbolje od svih pica. Ono hrani i jaca, ali ne remeti moralnu ravnotežu. /I. Pavlov/
  • Možda zvuci previše snobovski, ali ja mislim da vino iz 1799 je mnogo bolje nego ono iz 1797. /Vlasnik dvorca Rothschild/
  • Možeš piti bilo gde, samo se nikad nemoj skrivati. Ako se skrivaš, postaceš kao bedro one žene koja nije skinula košulju ni prve bracne noci. /B. Hamvaš/
  • Mudrac je trezan zbog mere, lukavac iz zlobe. /Rousseau/
  • Mudrac ne sme prezirati užitke: voleti ženu i ceniti vino. /Ciceron/

N

  • Na kraju pijem za nas sve redom drugove znane, što nas okupi danas misao na vedrije dane. Živeli ljudi svi namera dobrih kao mi. /F- Prešern)
  • Na svakog pojedinca koji bude opljackan na ulici, dolazi stotinu koji su opljckani u krcmi. /Nepoznati mislioc/
  • Na vrhu svih bolesti je bolesna krv, na vrhu svih lekova je vino. Gde toga nedostaje, su lekovi. /Jevrejska uzrecica/
  • Najbolje je sakriti svoje ne znanje, ali to je vrlo teško ako se opustiš uz flašu vina. /Herakleitos/
  • Najprije kucu gradi i vinograd sadi, pa si onda ženu traži. /Narodna/
  • Napuni bure pa ceš videti gde curi. /Narodna izreka/
  • Najstrašnije je pijanstvo od hleba. /Slovenska narodna/
  • Ne druži se s vinopijama ni sa žderacima mesa, jer pijanica i izjelica osiromaše, i pospanac se oblaci u krpe. Komu: ah? komu: jao? komu: svade? komu: uzdasi? komu: rane nizašto? komu: zamucene oci? Onima što kasno sjede kod vina, koji su došli kušati vino zacinjeno. Ne gledaj na vino kad rujno iskri, kad se u caši svjetlucavo prelijeva: pije se tako glatko, a na kraju ujeda kao guja ljutica. Oci ce ti gledati tlapnje i srce govoriti ludosti. I bit ce ti kao da ležiš na pucini morskoj ili kao da ležiš navrh jarbola. Izbiše me, ali me ne zabolje; istukoše me, ali ne osjetih; kad se otrijeznim još cu tražiti. /Izreke 23,20-21.29-35 /
  • Ne jedi do sitosti i ne pij do iznemoglosti. /B.Frenklin/
  • Ne pij ništa dok ne pogledaš, ne potpisuj ništa dok ne procitaš. /M.Ficher/
  • Ne postoji pice tako higijensko i zdravo kao što je vino. /L. Pasteur/.
  • Ne poznajem na zemlji ništa tako važno kao što je to kultura vina. /F.M.A. Voltaire/
  • Ne poznavati okus vina, isto je što i ne videti boje. Životnu sliku treba vidjeti i sa te strane. Inace ostajete polucovjek kojega samo govor izdvaja od niza vrsta sisara. /T. Ujevic/
  • Ne proklinji vino, proklinji želju za vinom. /Ruska narodna/
  • Ne stoji nigde zapisano da covek može piti samo dok jede. /M. Ombiaux/
  • Ne trudi se da medu pijancima jedini izgledaš trezan. Njima ce se ciniti da si ti jedini pijan. /Deni Kej/
  • Neka je proklet svaki onaj koji prodaje vino jer i onako za te pare ništa bolje ne može kupiti. /Epitaf u Africi/
  • Neke treba opiti da izvuceš iz njih rec istine. /Bosvel/
  • Neki piju da zaborave, ali ne zaborave da piju. /N/
  • Neki piju od radosti, neki od tuge, a neki od jutra.
  • Nema ljepšeg trenutka nego sjedeti za postavljenim stolom i slušati pjesmu dok te služe vinom iz amfore. /Homeros/
  • Nema prijatnijeg casa u životu od trenutka ka uzvanici, posedani oko dobro postevljena stola, slušaju pevaca, a vinotoca, crpeci vino iz amfore, puni naokolo caše. /Homer/
  • Nema vina, nema vojnika. /Napoleon/
  • Nemac ne trpi francuza – ali rado pije njegovo vino. /N/
  • Nemoj poricati pred sobom narocito ljubav. A ni vino. /B- Hamvaš/
  • Nemojte u vino nalijevat vodu, kad ga nije Bog oštetio, nemojte ni Vi. /Narodna/
  • Nesta vina, nesta razgovora, nesta blaga, nesta prijatelja. /Vuk S. Karadžic/
  • Ni jedna kap vina ne pije se bez razloga. /Narodna/
  • Ni ljepšeg kruha od pšenice, ni ljepšeg vonja od lozice. /Narodna/
  • Nije dostojan da pije vino onaj koji ga pije kao vodu. /N/
  • Nije ružno popiti cašicu ljuta pica. To je kultura. /Skonska/
  • Nijedna životinja nije nikad izmislila nešto tako loše kao pijanstvo – niti nešto tako dobro kao vino. /G.C.Chersterton/
  • Nikad ne reci tiho i nikad ne reci glasno šta ti je pijan prijatelj povjerio. /Nemacka narodna/
  • Nikad plemenit covek ne mrzi dobro vino. /Rable/
  • Niko ga nije uspio zasmejati – nije ni cudno, on ne pije vino. /W. Shakespeare/
  • Niko nije pijan gdje je vino jeftino; i niko nije trezan gdje su visoke cene vina ucinile da je alkohol svakodnevno pice. /T. Jefferson/
  • Nisam smio preći sa viskija na martini. /Navodno posljednje rijeci Hemfri Bogarta /
  • Nisam toliko bogat da pijem loše vino /Dragutin Mijatovic/
  • Ništa nije ravno radosti vinopije, osim možda radosti samoga vina što ga piju. /N/
  • Noa je bio prvi zemljoradnik koji je podigao vinograd. /N/
  • Nov prijatelj, vino novo; kad ostari, piješ ga s užitkom. /N/

O

  • O, kad nebo ne bi ljubilo vina, da li bi ga gojila sunca vrucina. /Li Taj Po/
  • O, jadnice, kakvo milosrde može tebe da spasi ako to nije vino. /B. Hamvaš/
  • vernici, vino i kocka i kumiri i strelice za gatanje su odvratne stvari, šejtanovo delo; zato se toga klonite da biste postigli što želite. /Kuran/
  • Obrok bez vina je kao ljeto bez sunca. /Anonimus/
  • Obrok bez vina je kao noc bez žene. /Francuska – u borbi za vino/
  • Obrok bez vina je kao vrt bez sunca. /Anonimus/
  • Od coveka koji pije sam samo je tužniji i bespomocniji covek koji jede sam. /B. Hamvaš/
  • Od jedne caše vina ne gubi se sposobnost rasudivanja, za dvije Bog ne kažnjava, ali više od tri je teret. /Španska narodna/
  • Od samog pocetka vino je stvoreno da usreci coveka. /Eklezijast/
  • Od vina možemo da naucimo šta je zanos, šta je viša trezvenost, šta je iluminativan život. Vita illuminativa – poslednja molitva. /B. Hamvaš/
  • On mnogo voli beli luk, crni luk i praziluk i da pije jako vino, crveno kao krv. /G. Chaucer/
  • Onaj ko zna uživati, ne pije vino, on kuša njegove tajne. /Salvador Dali/
  • Onaj koji ima lepu ženu ili dvorac pored granice ili vinograd, nikad nije u ratu. /Španska narodna/
  • Onaj koji ne voli žene, vino i pjesmu ostaje budala celog života. /M. Luther/
  • Onaj koji pije mnogo vina dobro spava. Onaj koji spava ne cini grehe. Onaj koji ne greši je secan. Dakle, Onaj koji pije dobro vino je srecan. /Šekspir/
  • Onaj koji pije sa umerenošcu, nalazi u vinu isto što i pametan nalazi u ljubavi, ekstaza (zanos) nije opijenost. /Alfred de Musset/
  • Oni koji jedu i piju preko mere, nerazumiju se ni u jelo ni u pice/. /A. Brillat-Savarin/
  • Oni koji nemaju drugih izvanrednih sposobnosti obicno se hvale da su velike pijanice. /Šandor Petefi/
  • Oni koji piju samo pivo, oni samo misle na pivo. /W. Irving/
  • Opet vam kažem: pijte vina! A onda cete biti raspoloženi za ljubljenje, za branje cveca, za prijateljstva, za dobar dubok san, za smeh i ujutru cete umesto novina citati pesnike. /B. Hamvaš/
  • Ovisnost o alkoholu je znak niske kulture pica. /N/

P

  • Pazi: ima i onih koji te caste dobrim picem da bi te prevarili. /Narodna/
  • Pencilin leci ljude, a vino ih cini sretnim. /A. Fleming/
  • Persijanci vole vino koliko njihovi konji lucerku. /General Cu Ki En/
  • Pij ma se ne opij. /Narodna/
  • Pij vino. Budi dobar kao ono. /Ž. Rišpen/
  • Pij vino jer ne znaš odakle si došao. /Omar Hajam/
  • Pij vodu iz flaše – ali vino pij u gutljajima. /Španska narodna/
  • Pijanica – živa propalica. /Narodna/
  • Pijanstvo cini coveka skotom, krepkog nemocnim, a pametnog bezumnim. /Origen/
  • Pijanstvo je dobrovoljna ludost. /Seneka/
  • Pijanstvo je privremeno samoubistvo. /Rasel/
  • Pijanstvo je voljno bezumlje. /Katon/
  • Pijanstvo nije ništa drugo nego zamena za srecu. /N/
  • Pijem, pijem … al u picu još se nikad ne osmehnu – Kao da je rujnim vinom Bog polio hladnu stenu. /Ð. Jakšic/
  • Pijenje je kao i jahanje; ko zna jahati daleko stigne. /M.Peic/
  • Pijenje je najbliži srodnik ljubavi. /B. Hamvaš/
  • Pijmo – a ko ne pije u zemaljskoj dolini? Sve je puno varke, samo pehar nije. /Bajron/
  • Pijmo, braco, vino rujno, doma našeg divni dar; nek se vedri lice rujno, a u srcu sine žar! /H. Badalic/
  • Pijmo malo, ali pijmo dobro da bi smo dugo pili. /E. Pejno/
  • Pijte smjelo, da mi niste trudni. Da nam loze novu slavu rode: Pijte smjerno dar božanski vruci. /A. Šenoa/
  • Piju mudri, piju lude, ta pije se na sve strane, Jedan pije jer nude, drugi pije jer mu brane. Pije se posle masnih jela – ali i onda kad se posti. Jedan pije što je snažan, drugi pije zbog slabosti. Starci piju jer su stari, a mladici jer su mladi. Zimi se pije da se grije, leti da se porashladi. Jedan pije jer je bogat, drugi pije jer je dužan. Jedan pije jer je veso, drugi jer je tužan. /J. Jovanovic – Zmaj/
  • Pijuci vino, ko ce caskati o ratnim patnjama ili o siromaštvu. /Horatius/
  • Pio sam da bih vas zaboravio, da bi me prestala progoniti vaša slika … Ali kada sam bio pijan, video sam vas dvostruko. /Ašar/
  • Pio sam da te zaboravim a sada pijan vidim te dvostruko. /N/
  • Pio sam i oduševljavao se… u vinu je više od svega sunce. Neka žive ljudi koji umeju spravljati vino, i tako u ljudske duše unose moc sunca. /Maksim Gorki/
  • Pitanje ukusa vina varira kao i ukus u umetnosti i muzici. /H. Duijker/
  • Piti bez žedi i voditi ljubav u svako doba, to je, ono, gospodo, po cemu se razlikujemo od životinje. /P.Bomarše/
  • Piti pristojno, znaci piti manje nego što želimo. /N/
  • Piti vino u razumnoj kolicini, znaci živeti jednim drugim životom. /Tristan Hermite/
  • Piti, dopušteno je jedino bogovima, našim damama i nama naravno. Bogovima stojeci, damama sjedeci a nama na koljenima. /Novosti 1984/
  • Piti vino bez alkohola je isto što staviti kondom i posle odustati. /L. A. Augustsson/
  • Pivo je covekovo delo, vino je od boga. /Martin Luter/
  • Poceo sam piti zahvaljujuci jednoj ženi, nisam joj pisao da joj se zahvalim. /W. C. Fields/
  • Pod kvalitetom vina se podrazumeva priroda i harmonican odnos njegovih sastojaka koji ispoljavaju optimalno dejstvo na cula i zdravlje. /Bajer/
  • Podaj onima kojima je gorcina u duši da zaborave svoj jad. /Biblija/
  • Pogled na pijanicu je najbolja pouka o vrlinama treznosti. /Anarhosis/
  • Poljubac kao i vino mora odmarati mnogo godina. /Dorothy Sayers/
  • Poluprazna caša je u pravilu polupijan covek, ali polulaž nije ništa drugo nego poluistina. /J. Cocteau/
  • Ponekad cak mislim da covek koji ne voli vino nikada ne može ostvariti nešto veliko. /K. Marks/
  • Popijeno vino i odplesani ples niko mi ne može oduzeti. /Španska narodna/
  • Posle popijene flaše vina, svaka rec koju je progovorio bila je na latinskom. /G. Chaucer/
  • Posle smrti više ni jedne caše. /Latinska narodna/
  • Posluži ih dobrim vinom i dobiceš dobre zakone. /Francuski filozof/
  • Postoje dva razloga za pice: jedan je kad si žedan pa nastojiš da tu žed ublažiš, a drugi je, kad nisi žedan, da žed preduhitriš. /Tomas Love Peacock/
  • Postoje dva razloga zašto treba piti vino: Prvi, ako si žedan da utažiš žed, a drugi ako nisi, da ne bi ožednio. /N/
  • Postoje dve situacije u kojima nikad ne možete reci šta ces se dogoditi: jedna je kad muškarac popije svoje prvo pice, i druga, kad žena popije poslednje. /O, Henry/
  • Pošto je vino stvoreno za sjedinjuje, nema više suprotnog pola, jednog jakog, drugog slabog jer, zajedno, muškarci i žene mogu da stvaraju cudesne stvari. /N/
  • Poznanstvo sa dobrim vinom i fino vaspitanje je veliko zadovoljstvo tokom celog života. /E. Hemingway/
  • Prava sreca su vam jedna ruža, dva hleba, ri prijatelja, cetiri pesme i pet flaša vina. /O. Kajam/
  • Pri prvoj caši covek pije vino, pri drugoj caši vino pije vino. Pri trecoj caši vino pije coveka! /Narodna/
  • Prije nego što odluciš šta ceš jesti i piti, trbao bih odluciti s kim ceš jesti i piti. /Epikuros/
  • Prilazi caši sa radošcu, ali flaši ne sa tugom. /G. K. Chesterton/
  • Prilicno sam oduševljen lošim vinom, coveku postane dosadno sa dobrim. /Benjamin Disraeli/
  • Prodavac jakih pica je jedini koji se stidi svojih najboljih kupaca. /H. W. Thompson/
  • Proja i sok za dorucak – ne. Kad postoji kavijar i šampanjac! /G. Dahlgren/

R

  • Radost srcu i veselje duši, takvo je vino koje se pije u pravo vrijeme i u pravoj kolicini. /N/
  • Rasni vinogradar pije i ne nakreše se. /Balzak/
  • Razuman covek je ponekad prisiljen da se opije, da bi mogao preživeti s budalama. /E.Hemingvej/
  • Realnost je iluzija koja nastaje usljed nedostatka alkohola. /N/
  • Reci koga volim i ako mi zameraš. Cuti o voljenoj je isto kao popiti cašu dobrog vina. /Sign Claes/
  • Reci mi koje vino piješ uz koje jelo, pa cu ti reci jesi li varvarin ili snob. /Igor Mandic/
  • Recite gospodine da li ste upoznali coveka koji se nije sreo sa vinom, i koji vinu nešto ne duguje. /Ivo Andric/
  • Religije prolaze, vino ostaje. /Hervey Allen/
  • Riba ima fine dane, pije kad joj se svida. /Iz restorana/
  • Riža i riba, dinja i krastvac rodeni su u vodi a umiru u vinu. /Španska narodna/

S

  • S ljubavlju je isto kao sa vinom. Previše jednog ili drugog boli vas glava. /J. Steinbeck/
  • Sa onima koji piju vodu nije se lijepo družiti. /B. Pascal/
  • Sa vinom dolazi istina. /Plinius/
  • Samo je prva boca skupa. /Francuska narodna/
  • Samo su cetiri biljke zbilja potrebne coveku: pšenica, maslina, aloja i vinova loza. /Kristofer Kolumbo/
  • Sanjati vino je dobar znak. To može znaciti: zdravlje, sreca ili uspeh. /N/
  • Savete primaj uz vino, upotrebljavaj ih uz vodu. /Bendžemin Frenklin/
  • Sedi ljubav, pije vina iz ociju punih naši, što ga više ljubav pije, više ga je svakoj caši. /L. Kostic/
  • Seti se Eubolusa trezvenjaka, prolaznice i pij: Isti je Had za sve ljude. /Starogrcki epitaf/
  • Sestra sestru udaje, a bacva bacvu prodaje. /Narodna/
  • Sjedi crven caca u hrastovih gaca, tko njega dira, taj nema mira? Vino u bacvi. /Narodna/
  • Slaba je cast gde vina nije. /Narodna/
  • Smatram da vino iz Arbois je jedino koje me vuce lepom razgovoru. /Edgar Faure/
  • Smatram za pametne, one koje vole staro vino … /Casina/
  • Stari šeri (sherry) daje dug život. /Španska narodna/
  • Starog vina i stara prijatelja, drži se. /Vuk S. Karadžic/
  • Sto alkoholičara više vrijedi nego jedan kockar. /Tuniska poslovica /
  • Svaka caša vina u sebi sadrži dugogodišnji trud vinogradara. /N/
  • Svako vino, njeguje se i odgaja kao dete. /M.Jelaska/
  • Sve je puno varke, samo pehar nije. /Bayron/
  • Sve može biti otrovno, samo kolicina odreduje da li ce to i biti. /Paracelsus/
  • Sve nagrade i sve pocasti dao bih za dve boce dobrog bordoa. /Hemingvej/
  • Sve vinske zemlje su, kao i svi vinski krajevi, idilicni. /B.Hamvaš/
  • Sveža piletina i staro vino cine starca mladim./Španska narodna/
  • Svi pričaju da pijem, a niko ne priča da sam žedan. /Škotska poslovica /
  • Svi rdavi ljudi piju vodu, to je dokazano potopom. /Grof Luj-Filip de Sežir/
  • Svi smo se na njegovoj iskri, kao na drugom suncu, ogrejali i utešili. /I. Andric/

Š

  • Šampanjac cini žene voljenim, Burgonjsko vino cine ljude sposobnim. /Francusko otkrice/
  • Šampanjac mora biti rashladen, suv i besplatan. /W. Churchill/
  • Šampanjac, muzika i komšijina žena. /L. Bayron/
  • Šta da covek radi bez vina. /Biblija/
  • Šta je život za one koji nemaju vino. /Maitre de Saccy/
  • Što je pice bolje, to su i prohtjevi za uživanjem strožiji. Najviše se dostiže kada se radi o vinu. /F. G. Bengtsson/
  • Što je žena bez jezika, što je covek bez razuma, što je crkva bez zvonika, to je kuca bez podruma. /I. Velikanovic/
  • Što me pitaš koju volim, Necu da se uzoholim, Meni svako vino godi, Što ga naša zemlja rodi. /M. Begovic/
  • Što trezan misli, pijan govori. /Narodna izreka/

T

  • Teško vuku ne jeduci mesa, a junaku ne pijuci vina. /Vuk S. Karadžic/
  • Tko ljubi veselje, postaje siromah, i tko ljubi vino i mirisno ulje, ne obogati se. /Izreke 21,17/
  • Tko pijan ubija, bit ce trezan obešen. /Hejvud/
  • Tko pije vino, lakše zaspe, tko spava ne griješi, tko ne griješi, spasit ce se. Dakle: Pijte vino da biste se spasili.
  • Tko vino vecera, vodu ruca. /Narodna/
  • To je ono o cemu želim da govorim. O užasnoj moci vina koju, bilo da hocu, bilo da necu, moram nazvati kurvarstvo. /B. Hamvaš/
  • Tri najveca zadovoljstva: vino pre i cigareta posle. /Madarska narodna/
  • Tuga se ne utapa u vinu, u njemu se ona istom nauci plivati. /Ante Ðukic/
  • Tvrditi da alkoholizam pridonosi genijalnosti znaci tvrditi da više vidi onaj koji vidi dvostruko. /Imre Forbat/

U

  • U godinama mladosti imali smo ljubav i ruže, u starackim danima imamo prijatelje i vino. /Thomas Moore/
  • U Engleskoj, francusko vino uvek ima ukus mastila. U Francuskoj ono ima ukus sunca. /Džordž Mur/
  • U jednoj flaši vina ima više filozofije nego u svim klnjigama. /L. Pasteur/
  • U krcagu vina spava mesecina. /Žarko Ðurovic/
  • U mladosti pružite nam ljubav i ruže, u starijim danima imamo prijatelje i vino. /T. Moore/
  • U pogledu pica može se reci to, da ono najpre pijanca otklanja iz društva, a onda sa sveta. /Emersn/
  • U pijanci nema ni coveka ni junaka. /Narodna/
  • U prijašnjem životu morao sam biti vinska uš, inace nebih voleo vino. /Hans Moser/
  • U staroj flaši vina krije se 1000 godina istorije. /Paul Claudel/
  • U svakoj bobici grozda ima davo. /Kuran/
  • U vinu ima najviše sunca. Neka žive ljudi koji proizvode vino i njeme unose suncevu svetlost u duše ljudi. /M. Gorki/
  • U vinu je istina (In vino veritas). /Latinska poslovica/
  • U vinu ne junaci se, jer je mnoge vino utuklo. /Sirak/
  • U vinu se nalazi mnoštvo vitamina i mineralnih materija korisnih za ljudski organizam. /N/
  • U vinu se nemoj junaciti. (Sirah 31,25)
  • U vinu se utapaju i najvece brige. /Simonid sa Keosa/
  • U vinu su sacuvane sve tajne sveta. /D.Mijatovic/
  • U vodi je lako utonuti, još lakše u vinu. /Tajlandska narodna/
  • Ubi Bacchus, ibi Venus. Gde je Bacchus (bog vina), tu je i Venera (boginja ljubavi). /Latinska sentenca/
  • Ubuduce ne pij samo vode, vec uzimaj pomalo vina, zbog želuca i svojih cestih slabosti. /Timotej – Biblija/
  • Ugasi požar plemenitim vinom. Ali me ne zovi pijano svinjo. /N/
  • Ujutru je vino olovo, u podne srebro, a uvece zlato. /Italijanska narodna/
  • Ukus dobrog vina covek se seca dugo i ako je zaboravio koliko je ono koštalo. /H. Duijker/
  • Umeti piti znaci umeti živeti! /N/
  • Umjernost i trezvenost nikad nisu greška. /John Ciardi/
  • Uneto u naš organizam, vino najpre deluje na organe za varenje, zatim na nervni sistem, velika lucenja i najzad na ishranu. U dodiru s njim, želudac postaje sedište prijatne toplote i onome ko ga oseca pruža utisak neke nove snage. /Prof Arnozan/
  • Uradi trijezan ono što si rekao da ceš uraditi dok si bio pijan. To će te naučiti da držiš usta začepljena. /Ernest Hemingvej /
  • Uprkos što se ljudsko telo sastoji 90% od vode, trezvenjaci nisu zadovoljni. /J. K. Bangs/
  • Usuduješ se kuditi stvaralacku moc vina? /Aristofan/
  • Uz ribu vino iz Jerez-a, uz krvavicu vino iz Montilla, ali pre jela caša Manzanilla./Španska narodna/
  • Uz tunj trebao bi covek vino koje pjeva. /N/
  • Uzalud kuca na vrata muza onaj koji je bez vina. /Platon/
  • Uzmi život kao što uzimaš cašu s vinom, sa smiješkom na usnama, cak i ako ti srce krvari. /N/
  • Uzrok mnogih nesreca leži na dnu vinske caše. /L.N.Tolstoj/
  • Uživanje u vinu je poezija, samo što stihovi teku prema unutra. /Rousseau/

V

  • Vidjeti samo cep znaci srecu sa novcem. /N/
  • Vina kojeg covek želi još jednu cašu, treca caša tog vina nikad ne može biti loše vino. Vino koje covek ostavi u caši ne može nikad biti dobro vino. /E. Gallio/
  • Vince ima tajnih moci, zna pomoci i odmoci. Zato ga treba piti, piti – al se ne opiti. /Narodna/
  • Vince je teklo nama je reklo, pijte me, pijte dobri junaci! Mene ce biti, a vas biti nece, ali ce biti ko ce me piti. /Vuk S. Karadžic/
  • Vino (alkohol) je neprijatelj. Onaj koji beži od neprijatelja je bednik. /Culo se medu francuskim vojnicima/
  • Vino bez mere upotrebljeno – otrov je. /Sveti Augustin/
  • Vino bi trebali piti iz tankih caša. Ono najplemenitije iz kristalnih. /Španska narodna/
  • Vino cini mudrace otpadnicima. /Latinska narodna/
  • Vino daje hrabrost i cini ljude strastvenim. /Ovidius/
  • Vino, dragi sinko, i istina jesu prijatelji. /Alkej/
  • Vino daje podstrek, pokrece fantaziju i dozvoljava da govore tece bez zastoja. /G. C. Lichtenberg/
  • Vino govori evropski. /Nepoznati mislilac/
  • Vino hrani, osvežava i razveseljava. Kad ponestane vina, potrebni su lekovi. /Talmud/
  • Vino i djeca moraju se roditi iz ljubavi. /Španska narodna/
  • Vino i gitare želim nocas ja u dvoru svom, kad stari prijatelji dodu, nek ne nadu bol u srcu mom. /A. Dedic/
  • Vino i ljubav najsladi su kad se ide do kraja. /Ž.S. Filipovic/
  • Vino i muzika vesele srce. /Narodna/
  • Vino i nemoga pretvori u slavuja. /Jermenska poslovica/
  • Vino i prijatelji bolji su pod stare dane. /F. M. Franzen/
  • Vino ima dobre osobine, daje ljudima mogucnost da pricaju slobodno i iskreno. /Plutarchos /
  • Vino iz dobre berbe je starcevo majcino mlijeko. /Boccaccio/
  • Vino je bolje s godinama, što smo stariji, to ga više volimo. N//
  • Vino je duhovni deo obroka, hrana je njegov materijalni deo. /A.Dima/
  • Vino je hrana, cini nas srecnim… Gdje vina nema dovoljno, lijek je neophodan. /W. Osler/
  • Vino je kantar na kome se važu ljudi. /Njemacka narodna/
  • Vin je kralj tecnosti. /A. Brija – Savaran/
  • Vino je lek svakoj bolesti, posebno žalosti i tuzi. /Narodna/
  • Vino je lek u prijatnom obliku. /Francuska narodna/
  • Vino je ljudski luksus vec stotinama godina. /H. Johnson/
  • Vino je najbolje zaštitno sredstvo za dušu. /Horst Pohl/
  • Vino je najbolji lek. /Slovenacka narodna/
  • Vino je najkorisnije od svih pica, najukusnije od svih lekova i najprijatnije od svih prehrambenih proizvoda. /Plutarch/
  • Vino je najprofinjenija stvar na ovom svetu. /E. Hemingway/
  • Vino je najzahvalnija tema razgovora. /D. Mijatovic/
  • Vino je najzdravije i najhigijenskije pice. /Luj Paster/
  • Vino je naše, dok je zatvoreno u bacvi, mi smo, medutim, njegovi cim ga usta uživaju. /Von Logan/
  • Vino je opasno – ono se penje u glavu i silazi u pete. /Španska narodna/
  • Vino je pice kojim covek obicava poslužiti džentlmena. /Falstaff – fakir/
  • Vino je podsmjevac, žestoko pice bukac, i tko se njima odaje, nece steci mudrosti. /Izreke 20,1/
  • Vino je poezija u boci. /Robert Luis Stivenson/
  • Vino je prava mineralna voda. /P. Lasablier/
  • Vino je prijatelj, vino je sreca kao i zrak sunca, predodrden za sve. /A. Simon/
  • Vino je profesor ukusa. /Pol Klodel/
  • Vino je siguran dokaz da nas Bog voli i da želi da budemo sretni. /N/
  • Vino je sok sunca i zemlje. Da slabica cini jakim i da od cutljivca nacini pricalicu. /Psihoanaliticar Bašlar/
  • Vino je solarna energija u likvidnoj formi. /M. Šišic/
  • Vino je staro mlijeko. /Francuska narodna/
  • Vino je stolu ono što je cvet vrtu, sunce vocnjaku, a ljubav srcu jadnika: ono širi miris, stvara rspoloženje, oduševljava, s poštovanjem i zahvalnošcu. /Bernažeta/
  • Vino je stvoreno radi veselja, a ne radi opijanja. /Sv. Augustin/
  • Vino je svetlost zarobljena u tecnosti. /G. Galilei/
  • Vino je u boci kao fakir koji se umirio u prirodnoj smrti, a u stvari je sveo na minimum svoje vitalne funkcije: disanje, kucanje srca. /Vincenzo Buonassisi/
  • Vino je ujutro olovo, u podne srebro, a uvece zlato. /Italijanska narodna/
  • Vino je ulje za svetiljku duše. /Nepoznati mislilac/
  • Vino je za sebe dobra stvar. /Pius XII/
  • Vino je život coveka ako ga pije umereno. /Biblija/
  • Vino je život. /Horatius/
  • Vino je zrak sunca uhvacen u vodi. /Galilei/
  • Vino je po svojoj neuhvatljivosti, po nedefinisanosti svojih svojstava najslicnije muzici i poeziji. /D. Premužic/
  • Vino je poput soli, vec šest hiljada godina coveku mnogo više od puke fiziološke potrebe. /F. Pokiari/
  • Vino leži i postaje bolje, lijen leži i nikad bolji. /N/
  • Vino može izvuci skrivene tajne duše na svetlost. /Horatius/
  • Vino može zagrejati duh ako se drži mere. /Gete/
  • Vino na dnu vrca je najbolje.
  • Vino na isti nacin podstice ukus i nadarenost, osim toga i ukus za razumevanje. /Robert de Flers/
  • Vino nema ruku ali za oci hvata. /Narodna/
  • Vino ne opija coveka, nego se covek opije sam. /Kineska narodna/
  • Vino neka ljudi piju, a vodu ostala živa bica. /N/
  • Vino nije bolje od cepa. /Poznavalac vina/
  • Vino nije uzrok opijenosti. To je covek koji ga je popio. /Nemacka kraljica vina/
  • Vino nije za emotivce. Tzv emotivcima trebalo bi zabraniti svako pice. Vino koristi slaba coveka da bi oplakalo staru Grcku i Jelenu Trojansku. Ali, bez vina se ne može pred Boga, jer Bog je bio vinopija. /B. Petrovic/
  • Vino ništa ne sakriva. /Plutarh/
  • Vino ništa ne izmišlja. Samo nas pretvara u brbljivce. /F. Šiler/
  • Vino novo u mehove nove treba ljevati, i oboje ce se sacuvati. I niko pivši staro nece odmah novoga; jer veli staro je bolje. /N/
  • Vino opija one koji poslednji dolaze. /Kineska narodna/
  • Vino od ljudi pravi bogove i vragove. /Njemacka narodna/
  • Vino odreduje meru caše, a ne caša vinu. /B- Hamvaš/
  • Vino održava jednu korektnu ravnotežu izmedu mentalnog stanja i igre osecanja. /Fissinger/
  • Vino pij iz male, a znanje iz velike caše. /Kineska narodna/
  • Vino pije koji kuce nema, ako pije, ni imat je nece. /Narodna/
  • Vino pijeno sa umerenošcu poklanja nam jedan drugi život. /Tristan Hermite/
  • Vino pokazuje misli i volju coveka. /Solomon/
  • Vino popijeno iz neophodnosti veseli telo i dušu. /Jesu Syrach/
  • Vino pretvara i starije žene u djevojcice. /J. Clarke/
  • Vino probudi kod coveka njegove prave osobine. /R. B. Šeriden/
  • Vino prosvetljava ljudsko srce. /Solomon/
  • Vino prožima našu dušu i uspavljuje naše brige, budeci u nama plemenita osecanja. /Sokrat/
  • Vino pušta da mislima porastu krila i stvara cistu atmosferu u kojoj se ljudi bratski sjedinjuju. /Arnold von Villanova/
  • Vino sa dna flaše ne može ugasiti žed. /Herbert/
  • Vino sadrži 2/3 – 4/5 vode koja je biološka te je zbog toga vrednija od izvorske vode. /N/
  • Vino se može s pravom oznaciti kao najzdravije i najhigijenskije pice. /Pasteur/
  • Vino se pije u trbuh, a ne u glavu. /Narodna/
  • Vino se povezuje sa prilikama gdje ljudi pokazuje svoje najuzvišenije, opuštenost, skromnost, jelo u miru i slobodan protok ideja. /H. Johnson/
  • Vino se šulja do srca tako, kao što se u prašumi šulja lav. /Vijetnamska narodna/
  • Vino slabica nacini jacim a cutljivka pricalicom. /Bašlar/
  • Vino stimulira ukus i intelligenciju ali i ukus za inteligencijom. /Robert de Flers/
  • Vino svoje vitamine bolje cuva cak i od prirodnih vocnih sokova. /N/
  • Vino treba jesti, ono je predobro da se pije. /J. Swift/
  • Vino uskisne u praznom buretu, a žena u praznom krevetu. /Ž. S. Filipovic/
  • Vino uveseljava tužne, inspiriše mlade, oživljava stare i osobada od umora. /Lord Byron/
  • Vino vam je kao i žena ili neplacena menica, uvek vam se vraca. /M. Runi/
  • Vino, cudo, unutrašnja vatra i tecnost koja živi … /Ai Qing/
  • Vino, kad se kao što treba pije veseli telo I dušu. /David, Psalm 104/
  • Vino…krv grožda. /Prva knjiga Mojsija 49:11/
  • Vino…plemeniti septembarski sok. /Francois Rabelais/
  • Vinograd je sveto mesto, a vinova loza sveta biljka /D. Cosic/
  • Vinograd ne ište molitve, nego motike. /Srpska narodna/
  • Vinogradarstvo je poezija poljoprivrede, a vino je poslednja car te poezije. /G. Krklec/
  • Vinogradu ne treba molitva nego motika./Bugarska narodna/
  • Vinova loza u snu, donosi srecu – samo ako je cokot zdrav i obrastao lišcem.
  • Vinski kljuc sve brave otvara. /Narodna/
  • Više ih pada od pijanstva nego od žedi. /N/
  • Više je ljudi ubio jednjak nego mac. /Latinska poslovica/
  • Više se ljudi udavilo u caši nego u moru. /Narodna/
  • Više vrijedi litra grijeha, nego bacva krijeposti. /Ivan Raos/
  • Voda i hljeb – pasiji život; vino i hljeb –život je covjeka. /Latinska Poslovica/
  • Voda je grozna i prljava tecnost. Absint je mutan posle jedne kapi. /Yvette Guilbert/
  • Voda je za bikove, vino je za kraljeve. /Španska narodna/
  • Voda je za žabe, a duša uživa u cistom vinu. /N/
  • Voda je zdrava. Posle vina covek peva. /Culo se u Bolonji/
  • Voda u razumnoj dozi nemože naškoditi nikome. /Mark Twain /
  • Voda za obraz – vino za dušu. /Italijanska narodna/
  • Vodopije imaju loš karakter./B.Paskal/
  • Vodu, opreznost i san prepustimo robovima. Vino, žene i pesma je za nas. /James Clarence Harvey/
  • Vreme mnogo znaci u životnom ciklusu vina… /H. W. Allen/

Z

  • Zdravo vinogradu, zdravo tebi bez koga Francuska ne bi više bila osmeh Evrope. /M. Bedel/
  • Za picem se rado spije, Za pecenjem rado pije. /P. R. Vitezovic/
  • Za razliku od drugih koji su svoje pijanstvo prespavali, moje stoje na papiru. /Gete/
  • Za svaku kap koju popije petao baci pogled prema nebu. /Nemacki posmatrac/
  • Za spavanje, vino je lek: donosi mi, ljupki lecnice, još jedan pehar sna! /Hafis/
  • Za vino bez etikete i ženu sa ulice nikad se ne zna kome pripadaju. /Ž.S. Filipovic/
  • Zalud je jedno bure od najskupljeg drveta kad se u njemu drži uskislo vino. /V. N. Velimirovic/
  • Zasaditi vinovu lozu – znaci uživati u vinu. /N/

Ž

  • Želiš li da upoznaš jedan narod, sedi za njegov sto i pij njegovo vino./Italijanska narodna/
  • Žena bez stida i vino iz balona ide iz ruke u ruku. /Ž. S. Filipovic/
  • Žena mora biti kao rodan cokot. /L. Olivier/
  • Žene, novac i vino mogu biti i otrov i lek. /Nepoznati francuski mislilac/
  • Život je i suvise kratak da bih pio lose vino. /N/

Literatura
Andersson, C.A.: Bra sagt om vin, /Receno o vinu/. Forum, Borås 1990
Antic, D.: Misli znamenitih srba. Alnari, Beograd 2001
Bedrup, B.: Drick och må bra! /Pij i osecaj se dobro/. Forum, Stockholm 1999
Cindric, P., Korac, N. i Kovac, V.: Sorte vinove loze. Prometej, Novi Sad 2000
Exley, H.: Det bästa som sagts om VIN. /Najbolje receno o vinu/. Wahlströms, Stockholm 1995
Hafner, M.: Zlatna pravila života. BIGZ, Beograd 1975
Hajder, D.: Recepti za zdravlje – VINO. Birograf, Zemun 2002
Hamvaš, B.: Filozofija vina. Zrenjanin 2000
Hökby, B., Åberg, G.: Bra sagt under tretusen år. /Receno tokom tri hiljade godina/. Viborg 1998
KINESKE MUDROSTI, izreke i poslovice. Beograd 1999.
Lakicevic, D.: Misli iz svetoga pisma. Dereta, Beograd 2001
Milosavljevic, M., Jovic, S.: Grožde i vino. Agena, Beograd 1999
Ridgway, J.: The Little White Wine Book. Judy Piatkus Limited, 1989
Ursing, H.: Vin – fröjdar människans hjärta. /Vino uveseljava srce covjeka/ Borås 1994
Zoricic, M.: Podrumarstvo. Globus, Zagreb 1996
Svet PICA – Jugoslovenska revija za kulturu pica. Novi sad
Vino – casopis za vinogradarstvo, vinarsto, kulturu jela i pica. Beograd