Домаће новостворене стоне сорте. Од давних времена до данас ако желимо нешто лијепо рећи о лози, винограду, грожђу и вину увијек се тражи сорта да то поткријепи. Данас је свијет толико обогаћен сортама винове лозе, да тачан број још није утврђен. Било да се ради о 5.000 или 10.000 или 15.000 и више сорте својом разновршношћу нас увијек задивљују.

Било да се ради о сортама за потрошњу у свјежем стању или сортама за неки од видова прераде увијек их сусрећемо са бобицама у различитим бојама, са покожицом зеленкасте, ружичасте или црне – тамно плаве боје. Бобице различите величине попуњавају гроздове различите крупноће. Управо ова разноликост и различитост долази до изражаја код сорти стоног грожђа. Погледајмо у прилогу неке од стоних сорти, новостворених домаћих сорти створених у Србији.
Бијеле стоне сорте
Деспина. Нова стона сорта винове лозе, створена укрштањем сорти SV 18315 и Мускат хамбург (Muscat Hamburg). Призната је 2017. године. Селекционар је Драган Николић. Има хермафродитан тип цвијета, средње збијен грозд, жуто-зелену боју покожице бобице која је широко елиптичног облика и мускатног окуса. Сазријева у другој половини септембра. Просјечан принос грожђа у почетној родности је 0,9 кг/м2. Маса грозда је 238,1 грама, а маса бобице 3,2 грама. Дужина грозда је 17,0 цм, а ширина 11,5 цм. Бобица има дужину 18,3 мм, а ширину 17,2 мм. Садржај шећера у шири је 20,2% а саджај укупних киселина 6,5 г/л.
Сорта Деспина је за нијансу отпорнија од сорте Калина и одликује се високом до веома високом отпорношћу на пламењачу (Plasmopara viticola) и веома високом отпорношћу на пепелницу (Uncinula necator) и сиву трулеж грожђа (Botrytis cinerea).

То показује да се и ова сорта може гајити без хемијске заштите од гљивичних болести.
Калина. Нова стона сорта винове лозе, створена укрштањем сорти Мускат хамбург и SV 12375. Призната је 2017. године. Селекционар је Драган Николић.

Има хермафродитан тип цвијета, средње збијен грозд и широко елиптичан облик бобице. Боја покожице бобице је жута, а укус мускатан. Сазријева половином септембра. Маса грозда је 276,0 грама, а маса бобице 3,7 грама. Дужина грозда је 17,1 цм, а ширина 11,1 цм. Дужина бобице износи 18,7 мм, а ширина је 18,2 мм. Садржај шећера у шири је 17,9% а садржај укупних киселина 6,2 г/л. Одликује се средњом до високом отпорношћу на Plasmopara viticola, веома високом отпорношћу на Uncinula necator и високом до веома високом отпорношћу на Botrytis cinerea. Погодна је за гајење у органској производњи.
Црне стоне сорте
Антонина. Нова стона сорта винове лозе, створена укрштањем сорти Мускат хамбург и Сiјанац 108. Призната је 2017. године. Селекционари су Д. Николић, Д. Жунић, Б. Сивчев, З. Ранковић-Васић и В. Ракоњац.

Сазријева половином септембра. Просјечан принос у почетним годинама родности износи 1,5 кг/м2. Има масу грозда од 298,0 грама, а масу бобице од 3,4 грама. Дужина грозда износи 19,3 цм, а ширина 14,9 цм. Дужина и ширина бобице су 17,1 мм, односно 14,0 мм. Просјечан садржај шећера у шири зноси 16,8%, а садржај укупних киселина 6,8 г/л. Има изразито тамну, сјајну боју покожице бобице и чврсто месо.
Отпорна је на најважније гљивичне болести тако да се може гајити у условима без хемијске заштите и у органској производњи
Кристина. Нова стона сорта винове лозе, створена укрштањем сорти Мускат хамбург и Сiјанац 108. Призната је 2018. године. Селекционар је Драган Николић. Сазријева у последњој седмици септембра. Просјечан принос ове сорте износи 2,1 кг/м2. Маса грозда је 325,0 грама, а просечна маса бобице је 2,8 грама. Накупља 22,9% шећера и 7,1 г/л укупних киселина у шири. Бобица има тамноплаву боју покожице са јако израженим пепељком. Грозд има дужину од 23,7 цм, а ширину од 16,7 цм, док је дужина бобице 17,9 мм, а ширина 14,8 мм. Отпорна је на најважније гљивичне болести, тако да се може гајити у условима без хемијске заштите.

Црне стоне сорте – наставак
Леонтина. Нова стона сорта винове лозе, створена укрштањем сорти Мускат хамбург и SV 12375. Призната је 2018. године. Селекционар је Драган Николић.

Сорта сазријева у последњој седмици септембра. Просјечан принос грожђа је 2,2 кг/м2. Грозд има масу од 550,0 грама, а бобица масу од 3,9 грама. Садржај шећера је 18,9%, а укупних киселина у шири 6,3 г/л. Бобице су округле, тамноплаве боје покожице са доста пепељка. Отпорна је на најважније гљивичне болести, што је чини погодном за гајење у органској производњи.
Симона. Нова стона сорта винове лозе, створена укрштањем сорти Сiјанац 113 и Мускат хамбург. Призната је 2018. године. Селекционари су Д. Николић, Д. Жунић, С. Матијашевић и М. Фотирић Акшић.

Сазријева крајем септембра. Има просјечан принос грожђа од 2,3 кг/м2. Маса грозда је 340,0 грама, а просјечна маса бобице је 3,1 грам. Накупља 18,7% шећера и 6,0 г/л укупних киселина у шири. Отпорна је на Plasmopara viticola, Uncinula necator и Botrytis cinerea. Погодна је за гајење у органској производњи.
Валентина. Нова стона сорта винове лозе, створена укрштањем сорти Мускат хамбург и SV 12375. Призната је 2019. године. Селекционари су Д. Николић, В. Ракоњац, Д. Жунић, З. Ранковић-Васић и С. Матијашевић.

Сазријева крајем септембра. Има просјечан принос грожђа од 1,2 кг/м2. Маса грозда је 346,0 грама, а маса бобице 3,5 грама. Накупља 17,1% шећера и 6,9 г/л укупних киселина у шири. Отпорна је на најважније проузроковаче гљивичних болести и погодна за еколошку производњу.
Извор: Виноградарски саветник (facebook). Наслов оргинала: Домаће створене сорте. Објављено: 19.07.2021. Душан Симић. Припремио за сајт: Драгутин Мијатовић
Погледати и: https://ovinu.info/interspecies-vinske-i-stone-sorte/