Interspecies sorte. Oplemenjivači širom sveta više od 100 godina neumorno rade na realizaciji ideje: KVALITET + OTPORNOST sorti vinove loze na biotičke i abiotičke faktore stresa, imajući u vidu osnovne principe održive poljoprivrede.
Do sada su determinisani genetički izvori otpornosti na najvažnije gljivične bolesti vinove loze u okviru većeg broja severnoameričkih vrsta roda Vitis i potvrđena je mogućnost optimalnog kombinovanja otpornosti i dobrog kvaliteta. Stvoren je veliki broj novih vinskih i stonih sorti vinove loze (tzv. interspecies hibrida), otpornih ili tolerantnih na najvažnije patogene sa kvalitetom na nivou najboljih vinifera sorti. Ove sorte su pogodne za proizvodnju grožđa uz redukovanu hemijsku zaštitu ili bez nje. Posebno su interesantne za gajenje na malim površinama u okviru organske proizvodnje grožđa i vina. U Sremskim Karlovcima, na Oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, već duži niz godina se ispituje veliki broj introdukovanih interspecies sorti u uslovima bez ikakve hemijske zaštite u cilju razrade modela organske proizvodnje grožđa i vina kod nas.
U poslednje tri decenije na Oglednom dobru je stvoren veći broj novih interspecies vinskih i stonih sorti koje se uklapaju u koncept organske proizvodnje grožđa i vina (Cindrić i sar. 2000).
Novostvorene domaće stone interspecies sorte: Lasta i Karmen
Lasta (Muscat de St. Vallier x Ljana) je priznata 1991. Autori su P. Cindrić i N. Korać. Ovo je bela stona sorta umerene bujnosti sa nešto većim brojem zaperaka. Zahteva formiranje urednog, pljosnatog špalira, čime se podspešuje oplodnja, olakšava zaštita i omogućava bolje sazrevanje grožđa. Sredinom septembra čokote krase rastresiti grozdovi sa krupnim, hrskavim, ovalnim, žutozelenim bobicama, finog, blago muskatnog ukusa. Grožđe ne truli i može se čuvati na čokotu sve do prvih mrazeva. Dobro se transportuje. Lasta je otporna na plamenjaču i sivu trulež grožđa, a osetljiva na pepelnicu. Preporučuje se za gajenje na okućnici i manjim površinama. U organskoj proizvodnji stonog grožđa obavezna je zaštita sumporom protiv pepelnice.
Karmen je stona sorta nastala ukrštanjem kardinala i moldove. Autori su P. Cindrić i N. Korać. Priznata je 2003. godine. Od kardinala je nasledila vrlo rano sazrevanje (sredina avgusta). Po rodnosti, izgledu grozda i bobice i ukusu vrlo je slična moldovi. Ima srednje krupne rastresite grozdove, krupne izdužene bobice tamno plave boje, neutralnog ukusa. Velike je rodnosti i daje izuzetno veliki procenat tržišno vrednog stonog grožđa. Srednje je otporna na pepelnicu i botritis, a osetljiva na plamenjaču. Može se preporučiti ne samo za gajenje na okućnici već i kao komercijalna stona sorta, na većim površinama uz redukovanu zaštitu protiv gljivičnih bolesti, primenom bakarnih preparata, sumpora ili organskih rastvora.
Novostvorene domaće vinske interspecies sorte: Petra i Petka
Petra (Kunbarat x Pinot noir) je bela vinska sorta, priznata 1991. Autori su P. Cindrić i V. Kovač. Sazreva približno u vreme kada i traminac, ali ga nadmašuje po prinosu. Nekih godina se slabije oplodi. Nakuplja preko 20% šećera. Prevazilazi rajnski rizling po otpornosti na mrazeve. Tolerantna je na plamenjaču i sivu trulež grožđa, ali osetljiva na pepelnicu. Vino ima vrlo izraženu, finu muskatnu aromu. Pogodna je za proizvodnju prirodnih, poluslatkih, aromatičnih vina. Rakija od grožđa petre takođe ima izraženu aromu.
Petka je bela vinska sorta stvorena nastala iz ukrštanja petra x bianka. Autori su: P. Cindrić, N. Korać, V. Kovač, M. Medić. Priznata je 2001. godine. Bujna je sorta velike rodnosti. Redovno nakuplja preko 20% šećera u širi uz umeren sadržaj kiselina. Daje harmonična, kvalitetna bela vina. Otporna je na sivu trulež grožđa, visoko tolerantna na plamanjaču i pepelnicu. Može se uspešno gajiti bez ikakve zaštite protiv gljivičnih bolesti ili uz redukovanu zaštitu u godinama povoljnim za razvoj patogena.
Rubinka i Kosmopolita
Rubinka je nastala iz iste kombinacije ukrštanja kao i petka. Autori su P. Cindrić, N. Korać i V. Kovač. Priznata je 2002. godine. Sorta je umerene bujnosti, srednje ali redovne rodnosti. Formira redak, uredan špalir. Dobro nakuplja šećer i daje visokokvalitetna, harmonična vina. Grožđe sazreva nešto pre rizlinga italijanskog. Otpornija je na zimske mrazeve od rizlinga italijanskog. Odlikuje se otpornošću na sivu trulež grožđa i visokom tolerancijom na plamenjaču i pepelnicu, pa se može gajiti uz vrlo redukovanu zaštitu, a u nekim godinama i bez nje. Pogodna je za organsku proizvodnju vina.
Kosmopolita je nastala kao rezultat zajedničkog rada mađarskih i domaćih selekcionera. Priznata je 2001.godine. Autori su P.Cindrić, N.Korać, V.Kovač i P.Kozma. Sorta ima snažan čokot sa velikim brojem uspravnih lastara i većim brojem uspravnih zaperaka. Listovi su mali, petodelni, sjajni i kožasti. Grozd je valjkast, izdužen, srednje rastresit, ponekad i rahuljav. Bobice su okrugle, ružičaste boje, sa debelom pokožicom, finog muskatnog ukusa. Sazreva rano, sredinom acgusta, i traži tačnu berbu, inače gubi kiseline. Nakuplja veliku količinu šećera. Traži dugu rezidbu. Veoma otporna na mrazeve i sivu plesan, a srednje otporna na plamenjaču i pepelnicu. Daje kvalitetno vino sa veoma finom muskatnom aromom. Pogodna za integralnu proizvodnju grožđa i vina.
Bačka, Panonia i Morava
Bačka je nastala iz iste kombinacije ukrštanja kao rubinka i petka. Priznata je 2002. godine. Bujna je sorta, velike i redovne rodnosti. Sazreva u drugoj epohi (druga polovina septembra). Nakuplja oko 20% šećera uz dovoljno kiselina za proizvodnju kvalitetnog vina, neutralnog mirisa i harmoničnog ukusa. Ispoljila je visoku otpornost prema niskim zimskim temperaturama i gljivičnim bolestima. Ova sorta se može gajiti po principima organskog vinogradarstva čak i u rejonima sa visokim rizikom od zimskih mrazeva.
Panonia je rezultat ukrštanja rajnskog rizlinga i domaćeg genotipa visoke otpornosti na gljivične bolesti i niske temperature (autori su P. Cindrić, N. Korać i V. Kovač.). Priznata je 2003. godine. Sorta je umerene bujnosti sa uspravnim rastom lastara i malim brojem slabih zaperaka. Formira redak, uredan špalir, lak za održavanje. Grozd je rastresit, bobice okrugle, žutozelene, sočne, prijatnog ukusa. Sazreva nekoliko dana pre rajnskog rizlinga. Dobre je rodnosti. Redovno nakuplja preko 20% šećera u širi uz visok sadržaj kiselina. Daje visokokvalitetna vina. Panonija se odlikuje otpornošću na plamenjaču i pepelnicu i visokom tolerancijom prema botritisu. U većini godina se može uspešno gajiti bez primene pesticida. Vrlo je pogodna za organsku proizvodnju grožđa.
Morava je nastala iz iste kombinacije ukrštanja kao i panonia. Umerene je bujnosti. Grozd je rastresit, bobice okrugle, zelene, sočne. Vegetaciju započinje malo ranije od rajnskog rizlinga, a grožđe sazreva približno istovremeno sa njim. Rodnost u znatnoj meri oscilira po godinama, od skromne do vrlo visoke. Nakuplja oko 20% šećera uz visok sadržaj kiselina u širi (od 9–10 g/l). Vino je vrhunskog kvaliteta sa karakterističnim mirisom koji podseća na sovinjon. Sorta je vrlo otporna na sivu trulež grožđa i plamenjaču, a srednje osetljiva na pepelnicu. Sa nekoliko tretmana sumporom ova sorta bi se mogla vrlo uspešno gajiti u organskoj proizvodnji grožđa.
Nove vinske interspecies sorte: Frajla i Dionis
Frajla je stvorena iz ukrštanja sorti Vertes csillaga i Petra. Priznata je 2015.godine. Autori sorte su P.Cindrić, Nada Korać i D.Ivanišević. Srednje je bujnosti. Formira gust špalir, slično kao Traminac.Grozd je srednje veličine, srednje zbijen ili rastresit. Bobice su male, zeleno-žute boje, sočne, vrlo slatke sa finim, specifičnim ukusom. Bobice u punoj zrelosti formiraju suvarak.Sorta je srednje, ali redovne rodnosti, ranog sazrevanja (I epoha). Nakuplja velike količine šećera u širi (često i preko 25%) uz relativno veliki sadržaj kiselina (8-9 g/l).U eksperimentalnim i proizvodnim zasadima sorta je do sada ispoljila visok stepen tolerancije prema gljivičnim bolestima i mrazevima. Pored elegantnih suvih i poluslatkih vina, od ove sorte bi se uspešno mogla proizvoditi prirodna slatka vina. Takođe, Frajla može biti veoma korisna u kupaži sa sortama koje imaju problem sa nakupljanjem šećera. Frajla je pogodna za organsku proizvodnju vina.
Dionis je sorta koja je nastala iz ukrštanja (Cabernet franc E11 X Panonia).Priznata je 2017.godine. Čokot je srednje bujnosti, formira redak, prozračan i uredan špalir.List je srednje veličine, izrazito petodelan.Grozd je rastresit, bobice male, tamno plave, sočne. Srednje je rodnosti. Sazreva pozno(u isto vreme kad i Cabernet franc). Sadržaj šećera u širi je preko 20 %. Otporna je na niske zimske temperature i gljivične bolesti. Vino je visoko kvalitetno, harmonično, lepe rubin crvene boje, u tipu vina sorte Cabernet franc.
Introdukovane stone interspecies sorte: Ljana i Moldova
Ljana je stvorena u Moldaviji. Prvih dana septembra, kada grožđe ove sorte sazreva, čokote krase rastresiti srednje krupni grozdovi sa lepim, beložutim, krupnim, izduženim bobicama. Grožđe se može dugo čuvati na čokotu i brati prema potrebi. Ne truli i ne napadaju ga ose i ptice. Može se gajiti bez zaštite protiv plamenjače, pepelnice i sive truleži. Nažalost, osetljiva je na niske temperature, a ponekad se slabije oplodi. Preporučuje se za gajenje na manjim površinama, na terenima gde nema opasnosti od izmrzavanja. Na osnovu rezultata ispitivanja na Oglednom polju u Sremskim Karlovcima, ljana je stavljena na domaću sortnu listu.
Moldova (Villard blanc x guzalj kara) je kvalitetna stona sorta koja se već značajno proširila u Srbiji, Makedoniji i drugim balkanskim zemljama. Ovo je vrlo bujna i vrlo rodna sorta. Grožđe sazreva početkom oktobra, dugo se može čuvati na čokotu, dobro se transportuje i dobro se čuva u hladnjači. Čokoti su bogato okićeni krupnim, rastresitim grozdovima. Bobice su velike, jajaste, tamnoplave, sa obilnim pepeljkom. Pulpa je mesnato sočna, neutralnog ukusa. Moldova je kompleksno otporna sorta na gljivične bolesti i može se gajiti bez hemijske zaštite. Kao i većina stonih sorti osetljiva je na mrzeve. Stavljena je na domaću sortnu listu. Izuzetno je pogodna za organsku proizvodnju grožđa, kako na okućnici tako i na većim površinama.
Nero i Terez
Nero je nova mađarska sorta koja je u ispitivanjima na eko parceli u Sremskim Karlovcima pokazala odlične rezultate. Dobre je i redovne rodnosti, vrlo ranog sazrevanja (avgust), otporna na gljivične bolesti. Grozd je srednje veličine, srednje zbijen, bobice srednje krupne, tamnoplave boje, sa puno pepeljka, prijatnog ukusa. Ova sorta je vrlo interesantna za organsku proizvodnju stonog grožđa.
Terez je nova mađarska stona sorta stvorena u Kečkemetu (Villard blanc x Olimpia). Velike je i redovne rodnosti. Ima krupne, rastresite grozdove, ovalne, krupne, zelenožute bobice i neutralan ukus. Sazreva u drugoj polovini septembra. Otporna je na sivu trulež grožđa i pepelnicu, a srednje osetljiva na plamenjaču. Grožđe se može dugo čuvati na čokotu. Sa nekoliko tretmana bakarnim preparatima ili alternativnim bio-preparatima ova sorta se može uspešno gajiti u organskoj proizvodnji. Pogledati i: https://ovinu.info/piwi-sorte-vinove-loze/
Literatura:
- Korać Nada, Cindrić P, Medić Mira, Paprić Đ., Kuljančić I. (2005): Nove domaće sorte vinove loze otporne na mraz i gljivične bolesti.
- Korać Nada, Paprić Đ., Kuljančić I., Medić Mira, Ivanišević D. (2006): Novostvorene domaće sorte vinove loze za ekološku proizvodnju grožđa i vina.
Tekst: Nada Korać – Interspecis vinske i stone sorte. Objavljeno: 28.02.2018. by Lazar Klještanović, PSS Ruma. Slika: D. Mijatović
