Da li je vinska raznolikost mrtva? Australijska vinska industrija se u velikoj mjeri oslanja na samo nekoliko francuskih sorti grožđa. Da li je ovo zdravo?
Novi izveštaj, koji su napisali Kym Anderson i Signe Nelgen sa Univerziteta u Adelaide, naglašava sve veću dominaciju samo nekoliko sorti u Australiji. Uobičajeni poznanici, Shiraz, Cabernet Sauvignon i Chardonnay sada čine 63% zasada u Australiji po zauzetim površinama, 2016.
Donji grafikon pokazuje koliko se australijska vinska industrija oslanja na trojstvo Shiraz, Cabernet Sauvignon i Chardonnay. To je još čudnije s obzirom na to da je raspon klima u Australiji ogroman. Naša sortna kombinacija to ne odražava. Tu je i odsustvo velike tople klime i bijelih vina u mješavini. Kategorija za bijela vina svjetlijeg tijela pokrivena je u Australiji uglavnom uvoznim vinom Sauvignon Blanc. Šta se dogodilo sa idejom da se sorte podudaraju sa klimom?
Iako se u ovom vijeku širi nekoliko novih sorti, njihov pohod na monopol francuskih sorti nastavlja se ubrzano. Pet relativno novih sorti (Pinot Gris, Savagnin, Viognier, Tempranillo i Sangiovese) su u porastu i uspijevaju na putu među top 25. Durif je uveden u ponudu prije jednog vijeka i u porastu je. Malbec se spominje pod svojim francuskim imenom Cot i brzo mu se vraća naklonost.
Gornji grafikon preuzet je iz Australia’s Declining Winegrape Varietal Distinctiveness (Australijska opadajuća sortna prepoznatljivost vinove loze), koju su napisali Kym Anderson i Signe Nelgen. Dostupna je na web stranici Wine Economics Research Centre (Istraživački centar za ekonomiju vina) Univerziteta u Adelaidi.
Zašto sam optimista
Nakon više od 15 godina podmetanja alternativnih sorti moram reći da su ove brojke malo obeshrabrujuće. Možda nisam mislio da ćemo do sada svi piti Tempranillo i Fiano, ali mislio sam da će statistika barem pokazivati trend ka raznolikosti. Ali slika nije tako sumorna kao što se na prvi pogled čini. Imam osnovu za svoj optimizam.
- 1. Veliki dio australijskog vina sada se izvozi. U inozemstvu nemamo reputaciju ni za jednu alternativnu sortu. Još uvijek ne postoji kritična masa za ove sorte koje imaju marketinški cilj da promijene hegemoniju. Izuzetak je Pinot Gris koji je napravio popriličan udar u SAD.
- 2. Lokalno tržište nije homogeno. Većinu australijskih potrošača vina ne zanima posebno duboko razmišljanje ili razgovor o vinu. Jednostavno uživaju u tome što ga piju i uglavnom se drže poznate teritorije.
- 3. Broj proizvođača alternativnih sorti i dalje raste. Moja baza podataka trenutno ima nešto više od 1.200 vinarija na popisu koje koriste barem jednu alternativu. To predstavlja blizu polovine svih proizvođača vina u Australiji.
- 4. Konačno, broj sorti gajanih u Australiji nastavlja da raste. Evo deset najvažnijih i najnovijih alternativnih sorti za proizvodnju crvenih vina: Tempranillo, Sangiovese, Barbera, Malbec, Touriga, Durif, Montepulciano, Graciano, Zinfandel, Nero d'Avola. Oni postaju glavni igrači, a na putu je još puno crnih i bijelih.
Šta je alternativna sorta? Na ovo nema jasnog odgovora. Lakše je definisati šta nije alternativno. Očito su Cabernet Sauvignon, Shiraz i Pinot Noir mainstream.
Izvor: https://www.vinodiversity.com/. Naslov orginala: Is Vinodiversity dead? (Je li Vinodiverzitet mrtav?). Prevod: Dragutin Mijatović
Pogledati i: https://ovinu.info/sorte-grozdje-putovanje-svijetom/
